Gde ce ti duša, Majo?
__________________________________________
Otvoreno pismo odlazecoj gradonacelnici Novog Sada
Svi cemo mi, pre ili kasnije, završiti kod Svetog
Petra. Ja sam sigurna da cu biti sa dušama svih pasa koji su ubijeni
vašom odlukom. Drago mi je što se bar tamo necemo sresti
Jelena Tinska
Majo Gojkovic!
Kad pocinjemo pisma, obicno
oficijelno, pišemo "draga" ili "poštovana". Ja imam veliki problem kako
da pocnem ovo pismo. Niste mi dragi i ne mogu da vas poštujem, pa neka
ovo onda bude pocetak.
Kad sam radila na TV Panonija, uoci vašeg postavljenja za
gradonacelnicu Novog Sada, bili ste gost u mojoj emisiji "Bez cenzure".
Zanimljivo je da mi se nikada ranije niste dopadali. Prosto, na prvi
pogled. Ali, kao i mnogo puta u životu, kad mi se neko ne dopadne
odmah, pa kasnije iz ko zna kojih razloga, ili uticaja drugih, promenim
mišljenje, ispostavi se pre ili kasnije da imam istancane senzore za
"prepoznavanje u sekundi".
U emisiju "Bez cenzure" sam vas pozvala na predlog glavnog urednika
Dejana Suvajdžica, protiv svoje volje. Posle toga sam uradila još jednu
emisiju sa vama na TV Jesenjin, uoci otvaranja mosta "Sloboda", koji je
uveliko bio gotov. Ali, cekao se Boris Tadic sa predstavnicima Evrope,
da ga oni zvanicno otvore, što je meni bilo nepojmljivo, tada vec, kao
gradanki Novog Sada
Sami se secate da sam na vaše pitanje - šta bih u vezi s tim uradila na
vašem mestu - kazala da bih odmah posle emisije otišla i, kao
gradonacelnik jednog grada, otvorila gradanima most u njihovom gradu. I
vi ste zaista tako i uradili. Tada ste mi napisali pismo u kome je
pisalo: "Hvala vam na podstreku".
Ono što je zanimljivo u ovoj tužnoj prici je što ste mi u emisiji "Bez
cenzure" obecali, kao i svim gradanima Novog Sada, da cete ako
postanete gradonacelnik rešiti pitanje pasa lutalica i njihove tužne
sudbine.
Svojevremeno u Beogradu, dok sam gledala stradanja pasa lutalica, bila
sam oduševljena jednom novosadskom pricom o nekoj akciji po školama,
ciji je cilj bio da svako dete ima svog ljubimca. Secam se da sam tada
pomislila - pa da, to je Novi Sad, srednja Evropa. Ispostavilo se,
nažalost, da je Beograd mala beba po surovosti prema životinjama u
odnosu na vaš Novi Sad.
Vi ste za vreme svog mandata dozvolili da se surovo i za skupe novce u
Novom Sadu ubije skoro 10.000 ovih divnih plemenitih bica. U kafileriji
na smetlištu grada, koja nema gradevinsku, ali ima upotrebnu dozvolu,
koju ste dobili od saucesnika iz Grada i Republike, takode
protivzakonito.
Zapravo za sve je kriva vaša nesuvisla Odluka o držanju pasa, koju ste
potpisali vi i vaš kolega, predsednik Skupštine Vucevic. Vas dvoje,
advokata i pravnika po struci, svesno ste i s predumišljajem sastavili
i stavili na snagu ovu sramnu Odluku. Pisala sam vam, molila vas,
predlagala, dok sam verovala da u vama ima samilosti. Ali ne, vi ste
nemilice trošili novac gradana na svoje odluke. Razne odluke. Na
igranje valcera... Evo, kao žena ženi, smem da vam kažem svoje
mišljenje o tome. Ti valceri su bili neprimereni, samo što se niko nije
usudio da vam to kaže. A iznad svega skupi. Vaši valceri su kod
normalnog sveta izazivali bes i ogorcenje. Za tri valcera mogli ste da
napravite tri mini-azila za životinje.
Ja ne ulazim u politiku i ne razumem ništa, jer cak i da se potrudim
teško bi bilo dokuciti šta je laž, a šta istina u toj korumpiranoj
sferi našeg društva. Pravila ponašanja politicara su identicna u svim
segmentima našeg društva. Isti su postupci, iste laži, ista ignorancija
gradana. Dakle, irelevantno je da li se radi o psima, glumcima,
vlasnicima autobuskih stanica, izložbama, modnim revijama... Tragicno
je da u jednom gradu ne postoje strucnjaci iz svih oblasti, koji bi
strucnim predlozima i konkursima, odredivali prioritet trošenja novca
gradana na projekte, vec da jedino gradonacelnik ima kljuc od kase, i
da radi šta hoce, po svojim normama.
Što se tice broja pasa koji su surovo ubijeni za vreme vaše vladavine,
a koji je dostigao 10.000 duša, nepojmljivo je to što ste vi inicijator
ovog masakra i što nikada niste hteli da ucinite nešto humano, i pored
svih naših apela i pored našeg truda i borbe. Vi ste nas, jednostavno,
duboko ignorisali i terali po svome. Vi ste sve ljubitelje pasa i
glumaca svrstali u gradane poslednjeg reda.
Što se tendera koji ste raspisali tice, on je evidentno namešten, jer
ce 15. aprila kada se bude otvarao pobediti Sv.Georgije. Tender je
objavljen u Službenom glasniku i sve ste uradili po zakonu, osim što je
namešten za odgajivacnicu Sv. Georgije u Begecu. Žalili smo se
Tenderskoj komisiji u Beogradu, jer ovo je krivicno delo. Bilo bi lepo
da Grad pravi mesto za pomoc životinjama i ljudima, ali vi planirate
novi logor smrti! U Zakonu ne postoji rok za ubijanje od 30 dana, koji
ste vi, mimo zakona, uneli u tendersku dokumentaciju kao obavezu onoga
ko pobedi na tenderu. Licemerno. I kakav ste vi to pravnik?
Vaša služba je pisala ono sto stoji u pravilima tendera, a vi ste to
odobrili. Dakle, krivica je vaša. Vi, Majo Gojkovic, kršite zakon,
dajete loš primer. Ponovo, po ko zna koji put, trošite novac gradana na
svoju kampanju. Izjavili ste u "Novosadskim razglednicama" da za
prihvatilište za pse imate preko 40 miliona dinara. Moracete, kad-tad,
svaki dinar da opravdate gradanima koji su vam dali pravo da
raspolažete njihovim novcem i da ga trošite u skladu za zakonom. Ovo je
greh sa kojim treba nastaviti živeti.
Gradonacelnik mora da bude svestan svoje odgovornosti. Vi još imate
šansu da se iskupite i da kažete: "U redu, Sveti Georgije nece biti
logor smrti. Ja necu dozvoliti da se životinje dalje ubijaju. Neka Sv.
Georgije bude Azil"! Ali, osim poena kod Boga i gradana svog grada koji
vole životinje, vi biste tim covecnim gestom izgubili dalju zaradu od
ubijanja. Napominjem da je nama jasno da je lokacija Svetog Georgija
jako zgodna, jer se nalazi izmedu Backe Palanke i Novog Sada, pa ce se
ubijati naveliko.
Uzgred, mi pouzdano znamo da je i do sada Backa Palanka bila tezga JKP
"Cistoce", koja je tamo nezakonito "uslužno hvatala pse, prenosila do
deponije i tamo ih ubijala". I, naravno, na tome zaradivala. A vi ste
kršili zakon time što je ovo novosadsko javno preduzece uslužno ubijalo
i po drugim opštinama. Na taj nacin je i gradanima iz drugih opština
onemoguceno pravo da dodu po svoje pse zbog udaljenosti od 50
kilometara.
I, za kraj, Sveti Georgije ubija aždahu… I ubijace je vecno, ali svi mi
cemo ipak završiti kod Svetog Petra. Ja sam sigurna da cu biti sa
dušama svih pasa koji su ubijeni vašom odlukom. Drago mi je što se bar
tamo necemo sresti.
ANTRFILE
Licimerje gradonacilnice u predizbornom EPP-u
Zašto, Majo Gojkovic, onog dana kad smo protestovali
ispred Gradske kuce, koja pripada gradanima, niste sišli dole i rekli:
Ljudi, vi ste u pravu, ja zaustavljam krvavi pir i krecem sa vama u
borbu za azil. Za humano postupanje sa životinjama. Zasto niste? Zašto
je Milan Srdic na Radiju 021 o vama rekao sledece:
- Gradonacelnica
Maja Gojkovic najavila je da ce Novi Sad konkurisati za sredstva iz
Nacionalnog investicionog plana za azil za pse i macke. Na oficijelnom
sajtu grada se navodi da se ovim projektom predvida izgradnja objekta
ambulante, kuhinje, kao i boksova za "pansionski" smeštaj životinja.
Prema planu, objekat ce biti na površini od 1.900 kvadratnih metara za
smeštaj 120 pasa i 60 macaka. Ovo nije prvi put da se gradonacelnica u
predizbornoj kampanji koristi jednim od najvecih problema Novog Sada.
Isto obecanje bilo je jedna od glavnih stavki i u prethodnom
predizbornom EPP-u Maje Gojkovic. A nakon trogodišnjeg mandata, sve što
je gradonacelnica uspela da uradi je da bude saucesnica u genocidu nad
psima i mackama prethodne tri godine. U mandatu Maje Gojkovic u
navodnom azilu, koji je i sama promovisala kao ostvarenje njenog
predizbornog obecanja u "pansionskom" smeštaju, prema podacima
"Cistoce" od 2005. godine do danas je ubijeno 8.853 pasa, a samo je 31
pas udomljen. Prilikom svoje promocije i otvaranja "pansiona" za
genocid, kome su i direktor "Cistoce" Branko Dragicevic i
gradonacelnica tepali sa "azil", Maja Gojkovic je, ubedujuci Novosadane
kako je ispunila svoje predizborno obecanje, iznela podatak da je ona
clan Društva za zaštitu životinja iz Beograda koje više ne postoji.
"Privremeni objekat za smeštaj pasa i macaka lutalica" , posle svecanog
otvaranja koje je uprilicila gradonacelnica, nije mogao mesecima da
pocne sa radom jer nije imao potrebne dozvole ni za svoju pravu svrhu -
eutanaziju uhvacenih pasa i macaka lutalica. Objekat mora da ispunjava
tehnicko-tehnološke i veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno mora da
dobije dozvolu Republicke uprave za veterinu da bi poceo sa radom. Spor
oko ove dozvole nastaje jer Društvo za zaštitu životinja "Arka" tvrdi
da se po Zakonu dozvola nije mogla dobiti jer je objekat na deponiji i
navode da se to može uporediti sa situacijom kao da ste izgradili
mesaru na deponiji. Medutim, ovaj objekat je, evidentnim kršenjem
Zakona, ipak dobio sve dozvole. Grad i gradska preduzeca otvaranjem
ovakvog objekta pokušali su da reše problem ucestalih napada na gradane
Novog Sada od strane životinja lutalica, ne shvatajuci da je u pitanju
isti problem, koji bi se rešio da je Maja Gojkovic ispunila svoje
predizborno obecanje i izgradila azil. Dve dimenzije ovog problema,
naizgled potpuno suprotstavljene, mogle su se rešiti jednim udarcem, a
to je azil. Prvi i goruci problem u gradu je broj pasa i macaka
lutalica i problemi koje gradani imaju sa njima. Drugi problem su
nevine životinje koje se svakodnevno, mimo zakona, ubijaju. Postavlja
se pitanje, kome je gradonacelnica izašla u susret? Novosadanima
sigurno nije. Sa jedne strane, gradani protestuju protiv ubijanja, a sa
druge se plaše copora lutalica. Krivicu, ukoliko vas ujede pas ili
macka lutalica, snosi Novi Sad, a svaki spor ošteceni sigurno dobija.
"Cistoca" navodi da snosi odgovornost ukoliko se desi slucaj da pas
ujede gradanina, te da je samo tokom 2006. godine rešeno 37 sporova u
korist oštecenih gradana i nadoknadeno 5.174.230 dinara. Za prvih šest
meseci 2007. godine primljeno je vec 27 zahteva. Sve ove izdatke takode
placaju Novosadani, a ne "Cistoca", ili marketing Maje Gojkovic. Od
prvog januara 2006. u Srbiji važi zakon po kome pojedinci i institucije
zlostavljanjem i ubijanjem životinja sada cine krivicno delo, a ranije
je to bio prekršaj. Protiv Maje Gojkovic, izmedu ostalih, podneta je
krivicna prijava, jer su na osnovu ovog zakona društva za zaštitu
životinja, konacno dobila legalno pravo za svoju borbu. I pored
insistiranja republickog javnog tužioca da se adekvatno i u roku
reaguje na ove krivicne prijave, tužilaštvo u Novom Sadu ostalo je
nemo. Znajuci sve ove podatke i znajuci da je i u prethodnom
predizbornom marketingu, gradonacelnica koristila nesrecu napuštenih
životinja, od kojih su mnoge završile zakopane na stocnom groblju,
postavlja se pitanje - kome se Maja Gojkovic obraca ovakvim najavama?
Ubijenim životinjama, ili obmanutim Novosadanima i svojim glasacima.
