Gde će ti duša, Majo?
__________________________________________
Otvoreno pismo odlazećoj gradonačelnici Novog Sada
Svi ćemo mi, pre ili kasnije, završiti kod Svetog
Petra. Ja sam sigurna da ću biti sa dušama svih pasa koji su ubijeni
vašom odlukom. Drago mi je što se bar tamo nećemo sresti
Jelena Tinska
Majo Gojković!
Kad počinjemo pisma, obično
oficijelno, pišemo "draga" ili "poštovana". Ja imam veliki problem kako
da počnem ovo pismo. Niste mi dragi i ne mogu da vas poštujem, pa neka
ovo onda bude početak.
Kad sam radila na TV Panonija, uoči vašeg postavljenja za
gradonačelnicu Novog Sada, bili ste gost u mojoj emisiji "Bez cenzure".
Zanimljivo je da mi se nikada ranije niste dopadali. Prosto, na prvi
pogled. Ali, kao i mnogo puta u životu, kad mi se neko ne dopadne
odmah, pa kasnije iz ko zna kojih razloga, ili uticaja drugih, promenim
mišljenje, ispostavi se pre ili kasnije da imam istančane senzore za
"prepoznavanje u sekundi".
U emisiju "Bez cenzure" sam vas pozvala na predlog glavnog urednika
Dejana Suvajdžića, protiv svoje volje. Posle toga sam uradila još jednu
emisiju sa vama na TV Jesenjin, uoči otvaranja mosta "Sloboda", koji je
uveliko bio gotov. Ali, čekao se Boris Tadić sa predstavnicima Evrope,
da ga oni zvanično otvore, što je meni bilo nepojmljivo, tada već, kao
građanki Novog Sada
Sami se sećate da sam na vaše pitanje - šta bih u vezi s tim uradila na
vašem mestu - kazala da bih odmah posle emisije otišla i, kao
gradonačelnik jednog grada, otvorila građanima most u njihovom gradu. I
vi ste zaista tako i uradili. Tada ste mi napisali pismo u kome je
pisalo: "Hvala vam na podstreku".
Ono što je zanimljivo u ovoj tužnoj priči je što ste mi u emisiji "Bez
cenzure" obećali, kao i svim građanima Novog Sada, da ćete ako
postanete gradonačelnik rešiti pitanje pasa lutalica i njihove tužne
sudbine.
Svojevremeno u Beogradu, dok sam gledala stradanja pasa lutalica, bila
sam oduševljena jednom novosadskom pričom o nekoj akciji po školama,
čiji je cilj bio da svako dete ima svog ljubimca. Sećam se da sam tada
pomislila - pa da, to je Novi Sad, srednja Evropa. Ispostavilo se,
nažalost, da je Beograd mala beba po surovosti prema životinjama u
odnosu na vaš Novi Sad.
Vi ste za vreme svog mandata dozvolili da se surovo i za skupe novce u
Novom Sadu ubije skoro 10.000 ovih divnih plemenitih bića. U kafileriji
na smetlištu grada, koja nema građevinsku, ali ima upotrebnu dozvolu,
koju ste dobili od saučesnika iz Grada i Republike, takođe
protivzakonito.
Zapravo za sve je kriva vaša nesuvisla Odluka o držanju pasa, koju ste
potpisali vi i vaš kolega, predsednik Skupštine Vučević. Vas dvoje,
advokata i pravnika po struci, svesno ste i s predumišljajem sastavili
i stavili na snagu ovu sramnu Odluku. Pisala sam vam, molila vas,
predlagala, dok sam verovala da u vama ima samilosti. Ali ne, vi ste
nemilice trošili novac građana na svoje odluke. Razne odluke. Na
igranje valcera... Evo, kao žena ženi, smem da vam kažem svoje
mišljenje o tome. Ti valceri su bili neprimereni, samo što se niko nije
usudio da vam to kaže. A iznad svega skupi. Vaši valceri su kod
normalnog sveta izazivali bes i ogorčenje. Za tri valcera mogli ste da
napravite tri mini-azila za životinje.
Ja ne ulazim u politiku i ne razumem ništa, jer čak i da se potrudim
teško bi bilo dokučiti šta je laž, a šta istina u toj korumpiranoj
sferi našeg društva. Pravila ponašanja političara su identična u svim
segmentima našeg društva. Isti su postupci, iste laži, ista ignorancija
građana. Dakle, irelevantno je da li se radi o psima, glumcima,
vlasnicima autobuskih stanica, izložbama, modnim revijama... Tragično
je da u jednom gradu ne postoje stručnjaci iz svih oblasti, koji bi
stručnim predlozima i konkursima, određivali prioritet trošenja novca
građana na projekte, već da jedino gradonačelnik ima ključ od kase, i
da radi šta hoće, po svojim normama.
Što se tiče broja pasa koji su surovo ubijeni za vreme vaše vladavine,
a koji je dostigao 10.000 duša, nepojmljivo je to što ste vi inicijator
ovog masakra i što nikada niste hteli da učinite nešto humano, i pored
svih naših apela i pored našeg truda i borbe. Vi ste nas, jednostavno,
duboko ignorisali i terali po svome. Vi ste sve ljubitelje pasa i
glumaca svrstali u građane poslednjeg reda.
Što se tendera koji ste raspisali tiče, on je evidentno namešten, jer
će 15. aprila kada se bude otvarao pobediti Sv.Georgije. Tender je
objavljen u Službenom glasniku i sve ste uradili po zakonu, osim što je
namešten za odgajivačnicu Sv. Georgije u Begeču. Žalili smo se
Tenderskoj komisiji u Beogradu, jer ovo je krivično delo. Bilo bi lepo
da Grad pravi mesto za pomoć životinjama i ljudima, ali vi planirate
novi logor smrti! U Zakonu ne postoji rok za ubijanje od 30 dana, koji
ste vi, mimo zakona, uneli u tendersku dokumentaciju kao obavezu onoga
ko pobedi na tenderu. Licemerno. I kakav ste vi to pravnik?
Vaša služba je pisala ono sto stoji u pravilima tendera, a vi ste to
odobrili. Dakle, krivica je vaša. Vi, Majo Gojković, kršite zakon,
dajete loš primer. Ponovo, po ko zna koji put, trošite novac građana na
svoju kampanju. Izjavili ste u "Novosadskim razglednicama" da za
prihvatilište za pse imate preko 40 miliona dinara. Moraćete, kad-tad,
svaki dinar da opravdate građanima koji su vam dali pravo da
raspolažete njihovim novcem i da ga trošite u skladu za zakonom. Ovo je
greh sa kojim treba nastaviti živeti.
Gradonačelnik mora da bude svestan svoje odgovornosti. Vi još imate
šansu da se iskupite i da kažete: "U redu, Sveti Georgije neće biti
logor smrti. Ja neću dozvoliti da se životinje dalje ubijaju. Neka Sv.
Georgije bude Azil"! Ali, osim poena kod Boga i građana svog grada koji
vole životinje, vi biste tim čovečnim gestom izgubili dalju zaradu od
ubijanja. Napominjem da je nama jasno da je lokacija Svetog Georgija
jako zgodna, jer se nalazi između Bačke Palanke i Novog Sada, pa će se
ubijati naveliko.
Uzgred, mi pouzdano znamo da je i do sada Bačka Palanka bila tezga JKP
"Čistoće", koja je tamo nezakonito "uslužno hvatala pse, prenosila do
deponije i tamo ih ubijala". I, naravno, na tome zarađivala. A vi ste
kršili zakon time što je ovo novosadsko javno preduzeće uslužno ubijalo
i po drugim opštinama. Na taj način je i građanima iz drugih opština
onemogućeno pravo da dođu po svoje pse zbog udaljenosti od 50
kilometara.
I, za kraj, Sveti Georgije ubija aždahu… I ubijaće je večno, ali svi mi
ćemo ipak završiti kod Svetog Petra. Ja sam sigurna da ću biti sa
dušama svih pasa koji su ubijeni vašom odlukom. Drago mi je što se bar
tamo nećemo sresti.
ANTRFILE
Licimerje gradonačilnice u predizbornom EPP-u
Zašto, Majo Gojković, onog dana kad smo protestovali
ispred Gradske kuće, koja pripada građanima, niste sišli dole i rekli:
Ljudi, vi ste u pravu, ja zaustavljam krvavi pir i krećem sa vama u
borbu za azil. Za humano postupanje sa životinjama. Zasto niste? Zašto
je Milan Srdić na Radiju 021 o vama rekao sledeće:
- Gradonačelnica
Maja Gojković najavila je da će Novi Sad konkurisati za sredstva iz
Nacionalnog investicionog plana za azil za pse i mačke. Na oficijelnom
sajtu grada se navodi da se ovim projektom predviđa izgradnja objekta
ambulante, kuhinje, kao i boksova za "pansionski" smeštaj životinja.
Prema planu, objekat će biti na površini od 1.900 kvadratnih metara za
smeštaj 120 pasa i 60 mačaka. Ovo nije prvi put da se gradonačelnica u
predizbornoj kampanji koristi jednim od najvećih problema Novog Sada.
Isto obećanje bilo je jedna od glavnih stavki i u prethodnom
predizbornom EPP-u Maje Gojković. A nakon trogodišnjeg mandata, sve što
je gradonačelnica uspela da uradi je da bude saučesnica u genocidu nad
psima i mačkama prethodne tri godine. U mandatu Maje Gojković u
navodnom azilu, koji je i sama promovisala kao ostvarenje njenog
predizbornog obećanja u "pansionskom" smeštaju, prema podacima
"Čistoće" od 2005. godine do danas je ubijeno 8.853 pasa, a samo je 31
pas udomljen. Prilikom svoje promocije i otvaranja "pansiona" za
genocid, kome su i direktor "Čistoće" Branko Dragićević i
gradonačelnica tepali sa "azil", Maja Gojković je, ubeđujući Novosađane
kako je ispunila svoje predizborno obećanje, iznela podatak da je ona
član Društva za zaštitu životinja iz Beograda koje više ne postoji.
"Privremeni objekat za smeštaj pasa i mačaka lutalica" , posle svečanog
otvaranja koje je upriličila gradonačelnica, nije mogao mesecima da
počne sa radom jer nije imao potrebne dozvole ni za svoju pravu svrhu -
eutanaziju uhvaćenih pasa i mačaka lutalica. Objekat mora da ispunjava
tehničko-tehnološke i veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno mora da
dobije dozvolu Republičke uprave za veterinu da bi počeo sa radom. Spor
oko ove dozvole nastaje jer Društvo za zaštitu životinja "Arka" tvrdi
da se po Zakonu dozvola nije mogla dobiti jer je objekat na deponiji i
navode da se to može uporediti sa situacijom kao da ste izgradili
mesaru na deponiji. Međutim, ovaj objekat je, evidentnim kršenjem
Zakona, ipak dobio sve dozvole. Grad i gradska preduzeća otvaranjem
ovakvog objekta pokušali su da reše problem učestalih napada na građane
Novog Sada od strane životinja lutalica, ne shvatajući da je u pitanju
isti problem, koji bi se rešio da je Maja Gojković ispunila svoje
predizborno obećanje i izgradila azil. Dve dimenzije ovog problema,
naizgled potpuno suprotstavljene, mogle su se rešiti jednim udarcem, a
to je azil. Prvi i gorući problem u gradu je broj pasa i mačaka
lutalica i problemi koje građani imaju sa njima. Drugi problem su
nevine životinje koje se svakodnevno, mimo zakona, ubijaju. Postavlja
se pitanje, kome je gradonačelnica izašla u susret? Novosađanima
sigurno nije. Sa jedne strane, građani protestuju protiv ubijanja, a sa
druge se plaše čopora lutalica. Krivicu, ukoliko vas ujede pas ili
mačka lutalica, snosi Novi Sad, a svaki spor oštećeni sigurno dobija.
"Čistoća" navodi da snosi odgovornost ukoliko se desi slučaj da pas
ujede građanina, te da je samo tokom 2006. godine rešeno 37 sporova u
korist oštećenih građana i nadoknađeno 5.174.230 dinara. Za prvih šest
meseci 2007. godine primljeno je već 27 zahteva. Sve ove izdatke takođe
plaćaju Novosađani, a ne "Čistoća", ili marketing Maje Gojković. Od
prvog januara 2006. u Srbiji važi zakon po kome pojedinci i institucije
zlostavljanjem i ubijanjem životinja sada čine krivično delo, a ranije
je to bio prekršaj. Protiv Maje Gojković, između ostalih, podneta je
krivična prijava, jer su na osnovu ovog zakona društva za zaštitu
životinja, konačno dobila legalno pravo za svoju borbu. I pored
insistiranja republičkog javnog tužioca da se adekvatno i u roku
reaguje na ove krivične prijave, tužilaštvo u Novom Sadu ostalo je
nemo. Znajući sve ove podatke i znajući da je i u prethodnom
predizbornom marketingu, gradonačelnica koristila nesreću napuštenih
životinja, od kojih su mnoge završile zakopane na stočnom groblju,
postavlja se pitanje - kome se Maja Gojković obraća ovakvim najavama?
Ubijenim životinjama, ili obmanutim Novosađanima i svojim glasačima.
